Dobrodošla na upoznavanje

Danas smo svi na društvenim mrežama i čini mi se kao da smo zbog toga izgubili topli dodir s ljudima, a taj dio je posebno bitan, barem za ovakav posao koji ja radim.

Pa evo malo osnovnih informacija o meni da ti se barem malo približim.

Ja sam Dora, doula, porođajna edukatorica i edukatorica za roditelje male djece iz Koprivnice.

Majka sam dvjema najboljim djevojčicama na svijetu - Duni i Kani. One su moja inspiracija za ovaj posao koji radim, volim i koji je zapravo moj životni poziv. 

Od malena (od 11. godine točnije) volontiram po razno raznim udrugama, a najduži staž volontiranja mi je iz skloništa za životinje u Koprivnici. Kako sam rasla i razvijala svoje interese, pomaganje životinjama mi je uvijek bilo i ostalo jedna od najvećih strasti i slabosti, tako danas sve životinje koje imam doma su zapravo spašene s ulice ili othranjene na dudu, tako da mogu reći da sam oduvijek sa bebama, u ovom slučaju krenula sam prvo sa životinjskim bebama i prešla na ljudske bebe. 

Ostala sam trudna sa 19 godina i rodila sam sa 20. To je bila najveća promjena u mojem životu, promjena koja je bila zastrašujuća i u potpunosti nepoznata za mene, ali svi koji me poznaju znaju da se zapravo jako dobro snalazim u novim situacijama, pa sam tako i iz trudnoće u jako mladim (malim?) danima zapravo izvukla i našla sve pozitivno, sve dobro i uredila svoj život na genijalan i najbolji mogući način.

Moji porodi su bili moja transformacija, ušla sam u njih spremno i s pozitivom u glavi i stvarno sam uživala rađajući (da, znam da zvuči čudno, ali oduvijek sam mislila da je porod predivan, pa sam tako i svoje porode doživjela predivno). Zbog svojih poroda odlučila sam i drugim ženama prenijeti svoje viđenje poroda i pokušavam im pomoći da i one na taj način doživjeti svoj porod.

Često pišem o tome koliko je porod lijep i moćan, ali svjesna sam da za mnoge žene njihovi porodi su zapravo bili daleko od lijepog i moćnog događaja. 

Zato sam tu.

Da to promijenim. 

Malo po malo. 

Nema mi ljepšeg osjećaja nego dok žena koja je bila uplašena, koja nije imala lijepo iskustvo poroda ili jednostavno je traumatizirana svim pričama koje čuje o porodu mi se javi i onda uz moju malu pomoć njezin pogled na porod se sasvim promijeni. To je stvarno posebno čarobno.

Da se odmaknemo malo od poroda… Volim biljke, jako volim biljke. Tu ljubav prema biljkama mi je prenijela moja pokojna baka koja je s posebnom strasti pričala o njima. Isto kao što volim spašavati životinje, posebni gušt mi je spašavati biljke, tako da često kupim one biljke koje su na otpisu i pokušam ih spasiti. Ekipa koja ima biljke kuži tu čudnu povezanost s biljkama. 

Što se tiče životinja, zapravo sam cat person. U potpunosti. Ako pogledate po mojim drušvenim mrežama i fotografijama, često budete vidjeli mojeg Mickoja. Micko je moja doula. Imam i pse koje sam othranila na dudu, volim ih, ali drugačija je to ljubav od ljubavi prema mačkama. Uvijek imamo kuću punu životinja i učim svoju djecu od kad su bile bebe koliko je ta ljubav bitna. 

Volim se družiti s ljudima, zajebavati, ići na koncerte i feštati. Na žalost zbog prirode mojeg posla, često moram otkazati druženja, ali imam najveću sreću u životu pa sam pronašla prijatelje koji u potpunosti razumiju i uvijek su tu za mene.

Volim kavu. Kava me (često) drži na životu. Ne znam kaj bi bez kave.

Nisam sportski tip. Ja sam bila ona curica koja je došla na tjelesni u martama i rekla da je zaboravila tenisice. Dok smo igrali košarku trčala bi od lopte ili bi ju dala bilo kome, pa i drugoj ekipi jer nikad nisam kužila tu zaluđenost s loptom i radije sam dala loptu nego da se neko zaleti na mene. Jedino kaj mi je bilo okej je - odbojka. Niko te ne lovi, niko ti neće uzeti loptu. Savršeno. 

Ne volim trčati. 

Više sam tip za sjediti i crtati. Mogla bi crtati danima. 

Kasnije dok više nisam morala na tjelesni probala sam svašta, ali ništ od toga nije baš bilo za mene. Zapravo nikad ne radim nekaj kaj mi se ne sviđa 100 posto, jednostavno nisam takva.

Ali nakon sto godina, 2019. godine sam otkrila aktivnost koja mi je promijenila pogled na vježbanje. Na nagovor frendice, otišla sam s njom na jedan sat pole dance-a i evo, nastavila sam do dan danas. Pola zasluga ide meni jer sam iz curke koja nemre ništ (doslovno ništ), došla u curku koja može jako jako puno, puno više nego kaj sam ikad mislila da budem mogla… Druga zasluga što sam ostala ide definitivno mojim curama s treninga (i trenerici) koje su mi postale jedne od najdražih ljudi na svijetu i s kojima trening nije samo trening nego je opuštanje, zezancija i odmak od svega. Tak da konačno imam neku fizičku aktivnost koju obožavam, a ne moram trčati.

Ako i dalje ovo čitaš, vidiš da volim pisati, pa mi je neka želja nekad u životu napisati knjigu, barem jednu, jedna je u totalnom draftu i stoji već neko vrijeme, ali nadam se da ću ti moći uskoro javiti da je gotova! 

U skici je i jedna slikovnica za djecu koja prikazuje kako nastaju bebe i kako se beba razvija u maminom trbuhu, al nisam došla do faze da to konačno izađe van. Očito nam još nije “termin poroda”.

Uživam u vođenju trudničkih tečajeva, pa makar su sad samo online (oni uživo su mi bili ipak najdraži). Trudnički tečaj iako je online, bude “uživo” preko Zoom-a i veselim se svakoj novoj grupi - iako već na pamet znam sve kaj trebam ispričati, svaki put tečaj bude malo drugačiji. Volim se prilagoditi energiji grupe. Volim se zezati i okrenuti na zajebanciju. Volim stvoriti ugodnu atmosferu i obožavam dok ljudi imaju puno pitanja. 

Volim dok ostanem prijateljica s ljudima koji su me angažirali za doulu, to je jedna posebna veza. Jako puno stvari volim (osim trčanja), volim jako puno ljudi i kaj se energije tiče, imam neku super kul sposobnost raspršiti pozitivu, vjerojatno zato sve moje trudnice jako brzo rode uz mene i porod im ostane u lijepom sjećanju

Ako me želiš osobno upoznati i saznati više o uslugama koje ti mogu ponuditi, javi mi se ovdje.

Ili me zaprati na društvenim mrežama.

 
Veselim se našem upoznavanju i druženju.

Grlim te. 

Dora